Trap šipka je nedovoljno iskorišćeni dragulj teretane… Onda kad ga teretana ima.
Koliko samo volim ovu šipku! Znam da zvuči preterano, neuverljivo tako olako izjaviti ljubav prema komadu metala. Ali, iskreno, od svih specijalnih šipki, ova je najuniverzalnija. I najpreporučljivija. Ne bih išao tako daleko da smatram da može zameniti standardnu olimpijsku šipku. Ipak, svakako je koristan dodatak u vašoj kućnoj teretani.
Šta je uopšte hex ili trap šipka?
Ako nemate puno iskustva u dizanju tegova, slaba je verovatnoća da ste je videli ranije. Mali je broj komercijalnih teretana koje je imaju. Takođe, nećete je videti ni u jednom takmičenju.
Trap ili hex šipka je skup cevi, najčešće kružnog poprečnog preseka. Realno, ni kvadratni nisu retkost. Cevi su međusobno zavarene u šestougaoni tj. heksagonalni oblik u jednoj ravni. (Odatle ime ‘hex’). Ovaj oblik se manje ili više promenio od tipa do tipa trap šipke u poslednje vreme. Ovakva konstrukcija omogućava da korisnik stane unutar šipke. Time se težina koja se diže pomera bliže vertikalnoj osi korisnika, smanjujući mogućnost povrede.
Trap šipka je relativno moderan izum.
Nastala je kao plod uma Al Girarda, sredinom ’80-ih godina prošlog veka. Ovaj američki powerlifter je dizajnirao i napravio šipku sa željom da trenira oko svojih povreda leđa, nastalih posle godina dizanja velikih težina. Sama šipka je tada izgledala znatno drugačije. Bila je kvadratnog oblika, sa dijagonalom u osi cilindara. Mnoge je podsećala na zamku (engleski ‘trap‘) za medvede. Zato, moguće i da je po tome dobila ime.
U početku, trap šipka je izgledala ovako
Kako god je i zašto zvali, uskoro se pokazala kao vrlo koristan rekvizit u teretani. Glavna namena joj je bila u mrtvom dizanju. Ovde to što joj je težina u vertikalnoj osi korisnika daje prednost kada je u pitanju zaštita donjeg dela leđa. Druge prednosti su:
1. Nema potrebe za mešovitim hvatom
Kako postajete snažniji, tako težine koje koristite pri mrtvom dizanju postaju sve veće. Vrlo brzo, ograničavajući faktor postaje upravo hvat. Tada se (najčešće) prelazi na mešoviti. Duže korišćenje ovakvog hvata može dovesti do asimetrija. U ekstremnim slučajevima, čak i povreda tetive bicepsa. Kod trap šipke je hvat uvek neutralan. Ovo se odražava i na druge vežbe. To mogu biti veslanja ili potisak sa ramena. Ovde prednosti neutralnog hvata posebno dolaze do izražaja.
2. Nema hiperekstenzije u gornjoj tački
Česta greška kod mrtvog dizanja jeste preterano naginjanje unazad nakon završetka faze dizanja. Ovo posle izvesnog vremena može dovesti do ozbiljnih problema sa leđima. Trap šipka eliminiše mogućnost ove greške.
3. Mrtvo dizanje sa trap šipkom je lakše naučiti od konvencionalnog
Ova fantastična vežba je tehnički vrlo zahtevna sa pravom šipkom. Potrebno je povesti računa o brojnim stvarima. Sa druge strane, dizanje uz trap šipku je daleko intuitivnije.
4. Mogu se dizati veće težine
Zbog mehanički povoljnijeg položaja, u odnosu na mrtvo dizanje sa pravom šipkom, uz trap šipku se mogu dizati veće težine. To svakako prija egu. Važnije od toga, može se koristiti za veće opterećenje mišića, sa manjim naporom za leđa.
5. Trap šipka je univerzalna
Iako je prvenstveno bila namenjena za mrtvo dizanje, broj vežbi koje sa njom možete raditi je prilično veliki. Razne varijacije čučnjeva, veslanja, potiska sa ramena, ili hodanje sa opterećenjem (farmer’s walk) su moguće.
Sasvim sigurno bi mogli da nađemo još neke prednosti, ali mislim da je ovo dovoljno.
Tipovi trap šipki
Naravno da su takav inovativan proizvod kao što je trap šipka ljudi prihvatili, i krenuli sa poboljšavanjima. Danas možete videti dosta drugačiji dizajn u odnosu na originalnu Girardovu ideju.
Postoje razne podele, ali po meni bi osnovna bila na:
- zatvorena, i
- otvorena trap šipka.
Zatvorena trap šipka je najzastupljenija, što je i logično, jer je najpribližnija originalnom dizajnu. Njena osnova je zatvoreni oblik, u najvećem broju slučajeva šestougaonik, u koji korisnik ulazi da bi trenirao. Najčešće imaju dve visine rukohvata, što daje još varijacija za vežbanje. Gornji rukohvat olakšava vežbačima sa slabijom mobilnošću kukova da rade mrtvo dizanje.
Ono što kod ovih šipki može biti problematično je što mogu biti ‘tesne’ za više i krupnije korisnike, jer ne mogu do kraja da izvrše neki pokret. Ipak, klasična zatvorena trap šipka je najjednostavnija, i često najizdržljivija opcija.
EZ Trap šipka
Postoji vrlo zanimljiva vrsta zatvorene trap šipke. Može se naći pod nazivima EZ trap ili EZ (easy) load trap šipka. Ime potiče od konstrukcije koja podiže cilindre za montažu tegova za 20-30 cm u odnosu na šestougaoni okvir. Sam okvir se može staviti na tlo, i onda se tegovi lakše montiraju jer se ne mora dizati šipka da bi se to obavilo. Okvir je najčešće od cevastih profila kvadratnog preseka.
Zanimljivije od toga što se tegovi lakše montiraju (ista radnja sa klasičnom trap šipkom nije previše komplikovana) jeste činjenica da ovaj tip šipki najčešće ima tri opcije rukohvata različite debljine. Tako korisnik sebi može olakšati, ili namerno otežati, koristeći manji ili veći prečnik rukohvata.
Otvorena trap šipka
Ovo je prilično nov i inovativan dodatak porodici trap šipki. I ponekad deluje neverovatno da tako mala intervencija na oprobanom dizajnu može doneti toliko promena.
Da pojednostavimo, otvorena trap šipka nema ‘zadnji deo’, tj. nije zatvorenog šestougaonog oblika, već često ima oblik približan ćiriličnom slovu ‘P’. To što nema zadnjeg dela sa jedne strane omogućava da se šipka postavi na ugrađene nosače. Tako se cilindri odmiču od zemlje i stavljanje tegova olakšava. Pored toga, i možda važnije, jeste to što nepostojanje zadnjeg dela omogućava različite vežbe koje sa zatvorenom šipkom nisu moguće, ili su pomalo nezgodne za izvođenje. Mislim na bugarski čučanj, veslanje, i slične vežbe, gde često taj zadnji deo ograničava kretanje. Postoje čak i primeri da su ih ljudi koristili za čučanj, i to najsličniji SSB čučnju. Kod ovih šipki dve visine rukohvata su standard.
Rikša?
Još jedna varijanta otvorene trap šipke je tzv. ‘rikša’. Od svih varijacija na temu trap šipke, ova je najlakša za stavljanje tegova, jer stoji na trajno montiranim nogama, i diže se direktno iz tog položaja. Izvanredna je za hodanje sa opterećenjem, jer je dosta stabilna i menjanje težina je izuzetno brzo. S druge strane, rukohvati su postavljeni više u poređenju sa ostalim trap šipkama, pa je mrtvo dizanje dosta ‘skraćeno’. Takođe, zbog specifičnog oblika, mnoge vežbe koje se mogu raditi sa klasičnom trap šipkom, ovde nisu moguće.
Mane trap šipke
Zaista ih nema puno. Ali evo par razloga za nezadovoljstvo:
1. Većim korisnicima može biti skučena
Trap šipka ima rukohvate fiksiranog međusobnog rastojanja. Olimpijsku šipku možete uhvatiti kako vam odgovara, užim ili širim hvatom. Rastojanje između rukohvata trap šipke je nepromenljivo, i ako je preusko – tako je kako je, nema promene. Takođe, zbog zatvorenog oblika, višim korisnicima može biti teže da nađu pravi položaj.
2. Kratki cilindri
Ovo nije do samog tipa šipke, koliko do toga da se veliki broj trap šipki proizvodi sa cilindrima često kraćim nego na olimpijskim šipkama. I to mi je nepojmljivo. Radi se o alatu koji je prvenstveno namenjen za mrtvo dizanje – vežbu sa najvećim potencijalom težine, i gde se ta težina ograničava time koliko ploča staje na cilindar.
3. Nestabilnost
U početku, dok se ne stekne osećaj, može se desiti da korisnik ne uhvati rukohvat na sredini, i da pri dizanju zbog toga bude pomereno težište. Time se stvara nestabilnost pri dizanju. Međutim, posle izvesnog vremena stiče se osećaj, i ovakva situacija postaje retkost.
Za kraj bih pomenuo još jedan parametar kod trap šipke, ali ga ne bih uvrstio u posebnu podelu. Naime, postoje trap šipke, najčešće u zatvorenoj varijanti, koje se mogu držati u kavezu. Na šta mislim? Trap šipke su, usled svog oblika, kraće od klasičnih olimpijskih šipki. Zbog toga, kao i zbog oblika, one se ne mogu držati u kavezu, bar ne na isti način kao olimpijske. Klasične šipke se oslanjaju na nosače tako da su cilindri slobodni, pa se isti mogu u potpunosti iskoristiti za postavljanje tegova.
Trap šipke se, u najvećem broju slučajeva, upravo cilindrima oslanjaju na nosače. To znači da ne samo da se oni ne mogu napuniti tegovima, već šipka često ne stoji čvrsto u kavezu, jer je nosač predviđen za manje prečnike.
Upravo ovde dolaze do izražaja trap šipke koje se mogu držati u kavezu (rack) za čučnjeve. Na engleskom ‘rackable‘. Treniranje sa njima je mnogo zanimljivije. Možete raditi potisak sa klupe, ili ramena, u kavezu. Ako uspete da nađete trap šipku sa ovom karakteristikom, odlično.
Ali gde naći trap šipku?
Ovde je situacija malo lakša nego ako tražite kavez za čučnjeve. Ozbiljnije prodavnice sportske opreme (Manidea, Atlas Sport, Gorilla sports…) ih najčešće imaju. Uglavnom je to najjednostavniji tip, zatvorena trap šipka. Kakvu i ja imam.
Ako želite nešto ‘egzotičnije’, mora malo da se pročeprka. Naručivanje iz inostranstva je preskupo. Tu do izražaja dolazi domaća radinost. Proizvođači kao MaXsport iz Zrenjanina, Dipla Gym iz Novog Sada, ili Urban Craft Technologies iz Krupnja. Nemaju svoje sajtove, niti katalog, ali na kupujemprodajem izlažu svoje proizvode. Sasvim sigurno postoji još sličnih proizvođača.
Da li je trap šipka potrebna u vašoj kućnoj teretani?
Ukoliko postoji mogućnost za to, trap šipka je odličan dodatak svakoj kućnoj teretani. Broj vežbi koje se mogu raditi je ogroman, i izvanredno funkcioniše u situacijama kada se zbog ograničene mobilnosti ne preporučuje klasična olimpijska šipka. Ali, čak i kada to nije slučaj, svakako ćete imati koristi ako je uvrstite u svoj arsenal opreme.
